GfK FMR Konferencija 2010
Globalni i lokalni trendovi u finansijskom poslovanju u vreme recesije: DANAS I SUTRA
Kako se kriza odražava na globalnog i naročito srpskog potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga? Sa smanjenom kupovnom moći šta domaći potrošač realno može i za kojim finansijskim uslugama ima potrebu i mogućnost? Kakvi su njegovi zahtevi i očekivanja od finansijskih usluga i institucija? Koliko su u skladu s tim banke i osiguravajuće kuće spremne da se prilagođavaju ovim potrebama, kako da u vremenima koja slede vode partnerske odnose da bi opstali i bili još uspešniji?
Sagledavajući finansijsko tržište i promene na njemu, GfK Beograd će se i na ovoj Konferenciji baviti navedenim pitanjima i ukazati na trendove u finansijskom poslovanju u vremenu krize – kako nam je danas i kakva se sutrašnjica naslućuje.
Globalno retail bankarstvo u 2010.
Posle pozdravne prezentacije generalnog drektora GfK Beograd Marijane Agić-Molnar, gospodin Alexander Zeh, vođa GfK tima za finansijska istraživanja u CIE, GfK Austrija daje nam uvid u trendove globalnog bankarstva u domenu stavova i ponašanja stanovništva.
Globalni indeks potrošačkog poverenja dostigao je minimum u poslednjih 10 godina. Najveća briga vezana je za mogućnost produbljenja recesije i nezaposlenost, a potom za inflaciju. Potrošači štede na sve moguće načine – pažljivo kupuju, čekaju, skupljaju kupone i traže rasprodaje.
Poslednje 2 krizne godine imale su dramatičan uticaj i na finansijsku industriju. Globalni potrošač smatra da su banke (73%) i ostale finansijske institucije (72%) glavni krivci za nastalu krizu. Daleko ispod nalaze se osiguravajuće kuće (37%) i velike kompanije (35%). Kao rezultat toga – i banke i osiguravajuće kuće izgubile su veliki deo poverenja, a kompanije u finansijskom sektoru moraju da pronadju nove načine da dopru do njih. Jedan od osnovnih zahteva je i povratak na "bazični” odnos sa klijentima i preuzimanje veće odgovornosti kako bi se povratilo poverenje.
Okruženje i finansijsko tržšte u Srbiji – juče i danas
O tematici koja sledi govoriće Goran Tintor, Custom research direktor u GfK Beograd i Predrag Ćirović, Mladji konsultant u istraživanju, GfK Beograd.
Svetska kriza imala je svakako uticaj i na Srbiju – i to veći nego što se nagoveštavalo. Kupovna moć gradjana Srbije veoma je opala prema GfK Indeks-u Kupovne Moći koji se pravi za 41 zemlju u Evropi. U 2009. godini kupovna moć (ukupna raspoloživa sredstva po stanovniku) pala je u Srbiji na nivo od 2,933 EURO što je skoro 5% manje u odnosu na 2008, dok je u odnosu na 2007. to pad od 9%!
Gradjani su prinudjeni da sve veću proporciju kućnog budžeta odvajaju za hranu pa je za sve drugo novca sve manje. Zato su i prinudjeni da se zadužuju na sve moguće načine. Samo u periodu 31.12.2009. – 31.3.2010. broj tekućih računa u docnji povećao se za 8.5%, dok je broj kartica u docnji porastao za 4%. Kada se tome doda i oko 80.000 zatvorenih tekućih računa u istom periodu – mogu se naslutiti veliki problemi sa kojima se gradjani i dalje suočavaju.
Posle prvog talasa krize, percepcija finasijskog stanja stanovništva je malo bolja u odnosu na 2009. godinu, ipak i dalje postoji veliki broj stanovnika (48%) koji tvrdi da je situacija gora nego prošle godine, što samo pokazuje da se efekti krize i dalje itekako osećaju. Najveća briga gradjana i dalje je rast cena i pogoršanje standarda.
Kao osnovni razlog pogoršanja finansijske situacije ispitanici navode da su im prihodi realno smanjeni, njih 18%. Da se kriza likvidnosti u privredi jasno odslikava i na standard građana pokazuje i podatak da se čak svaki deseti ispitanik (10%) žali na povećanu neredovnost prihoda. Čak 9% kaže da je izgubilo izvor prihoda.
Mali broj domaćinstava u Srbiji ima tu privilegiju da odvoji novac za štednju. Od onih koji to mogu, kao glavni razlozi za štednju izdvajaju se njihova deca, kao i štednja za crne dane. Takodje, odmor i putovanja predstavljaju jedan od važnih razloga štednje za ljude u Srbiji.
Na drugoj strani kada razmišljaju gde bi svoj novac uložili, gradjani Srbije vide nekretnine kao dobru investicionu opciju.
Jedna od retkih svetlih tačaka, koja time još više dobija na značaju, vezana je za postojanje poverenja, naročito u domaće banke u poređenju sa drugim institucijama i kompanijama. 48% stanovnika Srbije veruje domaćim bankama, 41% veruje stranim bankama, a njih 35% veruje Narodnoj Banci Srbije, dok Vladi i ministarstvima veruje samo 26%. Banke u smislu poverenja imaju veliki potencijal koji treba da opravdaju štiteći kako svoj, tako i da se bore za interese svojih klijenata.
Potrošači svedoče: iskustvo različitih finansijskih usluga – proces odabira i zadovoljstvo
U situaciji kad su plate ili zamrznute ili kasne, manje je honorarnih poslova, malo novca preostaje u kućnom budžetu kad se izmire sve obaveze u prosečnom srpskom domaćinstvu. Manja kupovna moć uslovljava manje trošenje, a veću štednju i odricanje. U veće investicije i kredite ulazi se samo kad je neophodno: ako je auto baš dotrajao ili ako je nerešeno stambeno pitanje a postoje uslovi i mogućnosti za podizanje kredita. Korisnici bankarskih usluga osim prisutne težnje za nižim kamatama i provizijama, traže od finansijskih institucija malo veću fleksibilnost u pogledu rokova kada je plaćanje rata i obaveza u pitanju. Kada je reč o odnosu klijenta i banke na značaju dobija personalizovan odnos s klijentom gde banka treba da pokaže da uvažava lične potrebe i mogućnosti svog klijenta.
Iako se čekovi smatraju zastarelim načinom plaćanja koji podseća na 90-te, postali su opet popularni, naročito kod onih koji ne koriste kreditnu karticu. Dozvoljeni minus se doživljava kao pogodan samo zato što je novac brzo dostupan po potrebi, ali kamata se doživljava kao viša, a time i nepovoljnija nego kod drugih načina pozajmljivanja novca od banke. O navedenim temama govori Snežana Delić, menadžer kvalitativnih istraživanja u GfK Beograd.
Vodeći menadžeri u oblasti finansija rekli su nam...
Marijana Agić-Molnar je analizala mišljenja vodećih ljudi u oblasti finansija o trendovima uslovljenih krizom, dešavanjima koja su karakterisala 2009. i očekivanjima za 2010. i 2011. godinu. Iako je globalna kriza započela upravo u sektoru finansija, u Srbiji je, zahvaljujući merama NBS, finansijski sektor tek malo uzdrman, manje nego realni sektor. 2009. godina je svakako godina koja je donela novu opreznost – kako samim klijentima banaka (smanjenje dugoročnog zaduživanja, manje korišćenje i otkazivanje kreditnih kartica, ređe korišćenje dozvoljenog minusa), tako i bankama koje su bile mnogo opreznije u selekciji klijenata kojima će kredit odobriti. Ono što je interesantno jeste da su sve banke registrovale veću zainteresovanost stanovništva da štedi (iako se uglavnom radi o kratkoročnim depozitima do godinu dana).
U 2010. i 2011. godini, za razliku od 2009. godine koja je bila godina stagnacije, očekuje se rast, ali u poređenju sa prošlošću, bitno umereniji. Banke će se za svoje klijente boriti prilagođavanjem ponude njihovim potrebama (segmentiranjem tržišta), razumevanjem i partnerstvom, pojednostavljivanjem ponude i transparentnošću koju uslovljava nova etika u poslovanju.
Marketing istraživanje – teme za opstanak u vreme "oporavka"
Nova, pa i krizna vremena traže i novi pristup marketing istraživanjima. Očekuje se da osim primene odgovarajućih metodologija koje se podrazumevaju, agencija pokaže razumevanje poslovnih problema i strategija klijenta, proaktivnost, selekciju informacija sa tržišta prema prioritetima klijenta, partnerski odnos, jasne i određene preporuke.
Ključni zahtev odnosi se na isporuku UVIDA (Insight), a ne samo prostih podataka i nalaza, kao i komercijalni pristup analizi podataka. Izvori uvida nisu samo primarna istraživanja, već i interni podaci kompanije, istraživanja trendova i ostali sekundarni podaci sa tržišta, kao i povratne informacije od klijenata (potrošača/ kupaca/ korisnika). Komercijalno razmišljanje javlja se kao neophodnost u vremenu krize, kada su budžeti limitirani a svaka investicija prethodno tri puta izmerena. O ovoj interesantnoj i izazovnoj temi govori Marijana Kristić, Consumer Market Developer, GfK Beograd.
GfK Grupa
GfK Grupa nudi osnovno znanje koje je potrebno industriji, prodavcima, uslužnim kompanijama i medijima kako bi donosili odluke na tržištu. Nudi širok spektar informacija i konsultantske usluge u tri poslovna sektora: Custom Research, Retail and Technology i Mediji. 4. je organizacija za istraživanje tržišta u svetu, posluje u preko 100 zemalja i broji preko 10.000 zaposlenih. U 2009., prodaja GfK Grupe iznosila je 1,16 milijardi €.
Za detaljnije informacije, posetite našu stranicu: www.gfk.com
Pratite nas na: www.twitter.com/gfk_group
